SADNICA BELE RIBIZLE 1KOM

Opis

Ribizla se može gajiti po sistemu: žbuna, žive ograde i špalira. Žbun je srednje bujan, razgranat. Pokazuje malu osetljivost na bolesti. Vrlo je rodna sorta.

Ribizla vodi poreklo iz severne Evrope i severne Azije, gde se i danas nalazi u divljem stanju kao populacija. Postoji crna (Ribes nigrum), crvena (R.Rubrum) i bela ribizla. Iako je kao voće ribizla u nas dosta zapostavljena (naročito crna zbog svog specifičnog mirisa), ona je vrlo pogodna za gajenje, jer redovno i obilno rađa, a ne iziskuje neke posebne uslove nege. Plodovi su sitne sočne bobice, crne, crvene ili žute boje, intenzivnog mirisa. Najzdravije su crne. Koriste se sveže ili u obliku voćnih sokova, sirupa, džema i kompota. Sok je izvor antioksidanasa. Treba koristiti sveže sezonske plodove ili sok dobijen njihovim ceđenjem. Komercijalni voćni sokovi dobijaju se iz koncentrata, tako da ne sadrže većinu lekovitih supstanci koje se nalaze u svežem plodu.

Plod ima veliku hranljivu, lekovitu i tehnološku vrednost. Sadrži mnogo vitamina C, belančevina, minerala i drugih važnih sastojaka. Koristi se u svežem stanju, kao i za spremanje brojnih prerađevina. Plod ribizle je lekovit i koristi se za stabilizaciju povišenog krvnog pritiska, kao i kod malokrvnosti i za popravku krvne slike uopšte.

Vreme zrenja: početkom do sredine juna

Plodovi mogu dugo ostati na žbunu, samo što postaju tamnije žute boje. Grozdovi su srednje krupni, rastresiti. Bobice su žute boje, srednje krupnoce (oko 0,8 g), slabo obojenog soka i prijatnog ukusa.

Sorte crvene i bele ribizle su samooplodne, dok se u zasadima crne ribizle preporučuje sadnja nekoliko sorti radi boljeg oprašivanja a samim tim redovnog i stabilnog prinosa.

Bela ribizla – ima žućkastobele plodove specifične arome, veoma ukusne sa manje kiseline, dok je po ostalim osobinama slična crvenoj ribizli.

Pored maline, koja je od jagodastog voća najzastupljenija kod nas, postoji velika opravdanost i za podizanje zasada ribizle. Za uzgoj ribizle postoje povoljni zemljišni i klimatski uslovi, kao i siguran plasman i povoljne cene za plod ribizle. Interes za uzgoj ribizle je u usponu, deficitarna je voćna vrsta i velike su joj šanse u izvozu.

Dobra sadnica treba da je zdrava i sa dobro razvijenim i razgranatim žilama, najmanje dužine 15-25 cm i nadzemnim delom koji čini 1-3 letorasta dužine 20-30 cm.

Sorte bele ribizle su malo zastupljene u proizvodnji – sortiment nije brojan i dinamičan kao kod sorti crne i crvene ribizle.

Način gajenja ribizle

Najčešći sistem gajenja ribizle je u jednoredu u neprekidnom nizu bez naslona, a pojedinačne biljke u obliku žbuna.

Optimalno rastojanje u zasadu je 2,5 m između redova i 1 m u redu između biljaka (2,5×1 m) odnosno 4.000 biljaka po hektaru. Time se obezbeđuje maksimalno korišćenje životnog prostora, dobar i nesmetan prolaz mehanizacije, a pri ovakvom sklopu biljaka postižu se maksimalni prinosi po hektaru (preko 20 tona).