Opis

Crvena detelina najpre se koristila kao lekovita biljka, a danas se gaji kao visoko cenjena krmna kultura. Daje veoma stabilnu krmu i u zemljištu ostavlja oko 100 kg/ha azota, što značajno popravlja strukturu zemljišta i zato je jako dobra predkultura za većinu ratarskih kultura. Morfološka svojstva: Koren je vretenast, dobro razvijen, dobre usisne moći i prodire u zemljište do dubine od 1,5 m, a u širinu i do pola metra. List se sastoji od glavne peteljke, na kojoj se razvijaju tri listića, jajolikog je oblika obrastao dlačicama. Stabljike narastu do 50 cm. Cvetovi su skupljeni u glavicu crvene boje. Plod je mahuna u kojoj se nalazi jedna semenka. Masa 1 000 semena teži oko 1,7 grama. Agroekološki uslovi za razvoj crvene deteline: Odgovaraju joj nešto više prolećne temperature bez većih letnjih vrućina. Otpornost na niske temperature zavisi o sortimentu, agrotehnici i načinu korištenja. Crvena detelina ne sme biti previsoka kada ulazi u zimu, a mora skupiti dovoljno rezervnih hraniva u korenu. Zato je treba pravovremeno prestati kositi (košenje, ispaša). Dobro uspeva na srednje teškim, zbijenim ali propusnim zemljištima. Odgovara joj slabo kisela reakcija zemljišta. Agrotehnika: Najbolje predkulture su joj okopavine đubrene stajskim đubrivom (krompir, šećerna repa) i žitarice ako se crvena detelina seje u jesen. Plodored joj iznosi 5 i više godina. Obrada zemljišta ista je kao i za lucerku. Zemljište mora biti usitnjeno i mrvičaste strukture. Đubrenjem je potrebno uneti oko 50 kg/ha azota, 150 kg/ha fosfora i 200 kg/ha kalijuma. Najbolje je sejati čistu detelinu i to u prvoj polovini septembra. Setva se obavlja ručno ili sejalicama na razmak od oko 12 – 14 cm pa se potom obavlja drljanje laganim drljačama kako bi se seme pokrilo i nakon toga izvodi se valjanje. Najbolje je je sejati s italijanskim ljuljem i to 16 kg/ha crvene deteline i 5 kg/ha italijanskog ljulja ili u kombinaciji s ježevicom (6 kg/ha) ili mačjim repkom (4 kg/ha).